Svake godine, 22. aprila, obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje u više od 150 zemalja širom sveta, u cilju skretanja pažnje građanima na značaj očuvanja prirode i sprečavanje negativnih posledica po životnu sredinu.

Cilj obeležavanja ovog datuma je upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.

Ova 50. godišnjica Dana planete Zemlje proći će u senci globalne pandemije izazvane korona virusom. Nije li baš ova pandemija poslednja opomena čovečanstvu da se savesnije odnosi prema prirodi, biljnom i životinjskom svetu u njoj?

Medonosna pčela ima izuzetno značajno i kompleksno mesto u spontanoj prirodi, ali još značajnije kada su u pitanju razne poljoprivredne kulture. Medonosna pčela svojom aktivnošću u prirodnoj sredini neizmerno utiče na proizvodnju ljudske i stočne hrane, raznih industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla, kao i na čovekovo zdravlje i estetske aspekte življenja.

U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 15.000 pčelara, koji poseduju oko 1,2 miliona košnica.

Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 450 miliona evra. Samo jedno pčelinje drustvo u Srbiji godišnje podigne prinose okolnih useva poljoprivrednika za 370 evra.

Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkcijom, sto puta je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Utvrđeno je da pčele povećavaju prinose voćaka i to: jabuka, šljiva, krušaka, trešanja i višanja za oko 60%, suncokreta za 40%, semena deteline za oko 70%, a plodove i semenje raznog povrća za više od 70%. U SAD najveći prihod pčelari ostvaruju od usluga oprašivanja poljoprivrednih kultura pčelama (u protivvrednosti od 100 kg meda po košnici).

U sаdаšnjim okolnostimа, kаdа u velikoj meri život pčela ugrožаvаju nаjnovije poljoprivredne tehnologije, klimаtske promene, GMO, snažni pesticidi, širenje bolesti, štetočine i prirodni neprijаteljа pčela, postoji potrebа dа se rаzvije globаlnа strаtegijа zа zаštitu pčela. Uvereni smo da ćemo u tome imati snažnu podršku svih naroda i svih država sveta.

Savez pčelarskih organizacija Srbije

Podeli članak na društvene mreže