Valjevo se poslednjih godina u Srbiji prepoznaje kao značajan kulturni i turistički centar i nezaobilazno je odredište brojnih ekskurzija. Podaci govor da Brankovinu godišnje poseti 30.000 posetilaca koji kupe karte za postavku. Narodni muzej godišnje proda 20.000 ulaznica, a tokom Tešnjarskih večeri u grad se slije hiljade ljudi, a valjevske svetinje privlače sve više verskih poklonika.

Posebno mesto zauzima Moderna galerija, rekla je Olga Petrović na konferenciji za medije Udruženja građana Lokalni front Va, predstavljajući njihov program za kulturu.

Mi smatramo da je to oblast koja u svim svojim segmentima može i mora ozbiljnije da se osmišljava, kreira i razvija, jer dugoročno gledano, doprinosi unapređenju života u Valjevu, pre svega njenom turističkom, odnosno tržišnom valorizacijom. Sve što je do sada kvalitetno urađeno, dogodilo se prevashodno zahvaljujući dobroj volji i entuzijazmu savesnih i kreativnih pojedinaca, koji su uz dosta muke, nekog u vlasti ubedili da za određene programe treba odrešiti gradsku kesu. Suprotno tome, iz budžeta se velikodušno organizuju koncerti estradnih osoba bliskih pojedinim partijama na vlasti sa izgovorom da narod to želi. Bili bi zanimljivo uporediti te iznose i videti koliko je zabava privilegovana u odnosu na sve ostalo što se događa u kulturi. A da bi se na pravi način valorizovali kulturni resursi, potrebne su stručne institucije, ali i početna ulaganja za koja grad mora da ima sluha. Smatramo da svaka inicijativa treba da bude javna, dostupna ocenama stručne javnosti, da se za projekte konkuruše, da se biraju najbolji i da se potom odgovorno realizuju, rekla je ona.

Ona ističe da i u Brankovini i dalje nema pristojnog motela, hostela ili apartmana za izdavanje, ni restorana. Kaže da bi bilo dobro da se tokom leta organizuju i letnji kursevi srpskog jezika za decu iz dijaspore, pesnički susreti i razne radionice. Do manastira kaže treba popraviti puteve. Tešnjar, kako je rekla živi uglavnom leti, u vreme Tešnjarskih večeri, sa sve, kako kaže, tanjim programom. Umesto toga, predlažu, mogao bi da bude mesto u kom bi bili ateljei umetnika ili scena za razne nastupe.

Kao kandidati za odbornike Grupe građana Lokalni front Va – SLOBODNI LJUDI, želimo da doprinesemo konceptu sveukupnog razvoja i urbanog uređenja grada koji se neće menjati do neprepoznatljivosti. Želimo gradsku vlast koja neće žuriti da rasroda sve vredno što je ostalo iz prošlosti, poput Doma vojske ili kasarne na Ilidži, ali koja će održavati i Vidrak i Spomen-park na petom Puku, čuvajući fizionomiju i dušu grada za budućnost, ističe Olga Petrović

Probleme ljudi koji žive u Tešnjaru i u Ulici Kneza Miloša izneo je i odbornički kandidat Lokalnog fronta Va Borivoje Marković.

Stanari Tešnjara i dela Knez Miloševe ulice godinama imaju problema zbog glasne muzike koja dolazi iz brojnih kafića. Jačina muzike nije prilagođena prostoru u kojem se nalazi. Naime, ovo su gusto naseljeni delovi grada, gde su mnoge kuće, pogotovo u Tešnjaru dosta trošne, a o zvučnoj izolaciji objekata nema ni govora. Grad je, inače, podeljen na akustičke zone, gde Tešnjar spada u najzaštićeniju prvu grupu. Pored glasne muzike, veliki problem predstavlja vandalizam gostiju tih lokala. Česte su tuče, uništavanje imovine, razbijanje izloga, prozora, vrata, kao i fizički napadi na stanare. Sve to je posledica nesprovođenja zakona od strane organa reda, kao i nečinjenje inspekcijskih i drugih službi, kaže Marković.

Stanari su, kaže Marković, u poslednjih desetak godina pisali brojne peticije i slali ih u Gradsku upravu i sve je prošlo bez konkretnih rezultata. Osnovano je i Udruženje građana, ali, kaže, ni to nije dovoljno. Problem i u BID zoni je nivo buke.

Ono što stanari jedne i druge ulice traže, jeste poštovanje Zakona o javnom redu i miru. Jedini način da se to sprovede u Tešnjaru je ukidanje muzike sa elektronskih ozvučenja. Drugi način jeste ugradnja limitatora, ali samo pod uslovom da oni zaista mogu buku svesti na zakonski dozvoljene nivoe, rekao je Marković. Želimo, voleli bismo i tražimo da sve ono o čemu aktivisti Lokalnog fronta Va pričaju i dele sa medijima i javnošću, dobije na masovnosti. Želimo da nas bude stotinu koji će postavljati ista pitanja i tražiti konkretne odgovore, poručio je arhitekta Dragan Vasiljević.

Podeli članak na društvene mreže