Prošlo je 17 godina od prve privatizacije valjevske firme “”Ferum” ali manjinski akcionari tvrde da još uvek nisu adekvatno namireni od te, ali i druge prodaje tog preduzeća.

Prvi put je privatizovan 2003. godine, kada ga je kupilo 17 akcionara, na vrlo čudan način, kako kaže Dragan Petrović, predsednik Skupštine manjinskih akcionara. On tvrdi da je osnovni cilj prvih kupaca bio da ugase “Ferum” uz podršku tadašnjeg rukovodstva. Takvo poslovanje i međusobna kupovina i prodaja akcija između velikih akcionara trajala je do 2013.godine.

Te godine Ferum nije bio u blokadi, mada je imao dugovanja. Tadašnje rukovodstvo i veliki akcionari su pomislili da je to pravi trenutak za prodaju firme. Sazvali su skupštinu manjinskih i većinskih akcionara. Bilo je smešno kada su rekli da im je ponuđeno 350.000 evra za prodaju Feruma, na šta manjinski akcionari nisu pristali. Prihvaćena je tek četvrta ponuda od 1.100.000 evra, kada je “Ferum” prodat “Vegi”. Izašao sam i rekao radnicima. Oni su pristali na tu cifru.

Novi vlasnik je uplatio 50 odsto od kupoprodajne cene, a manjinski akcionarima je isplaćeno po 1.380 dinara po akciji, u zavisnosti od toga koliko ih je ko imao.Petrović smatra da ta raspodela nije urađena po zakonu, jer su od sredstava koja su pripadala manjinskim akcionarima isplaćena dugovanja koje je preduzeće imalo:

Parama koje je Vega uplatila, namireni su manjinski i većinski akcionari, a 200.000 evra je potrošeno na izmirivanje dugovanja. Mi smo nakon toga podigli krivičnu prijavu, nadajući se da u ovoj zemlji ima pravde. Na žalost sve se završilo u tužilaštvu. Policija je odradila svoje nakon naše prijave, dostavivši pronađeni materijal tužilaštvu.

Petrović takođe tvrdi i da su u tom periodu, finansijska policija i terenska kontrola, ustanovile da je utajen porez od 1.550.000 dinara. Zbog toga je podignuta krivična prijava protiv jednog od tadašnjih rukovodilaca, ali je on ipak oslobođen. Manjinski akcionari tvrde da po kupoprodajnom ugovoru treba da im bude isplaćen i drugi deo novca od prodaje. Po zakonu njima pripada 23,6% od ukupne sume. Oni takođe tvrde i da je naknadno napravljen aneks prvog kuprodajnog ugovora, kojim je umanjena ugovorena cena, a koji nije bio dostavljen predstavniku manjinskih akcionara, iako je to zakonska obaveza. Kažu I da su mašine bile u radnom stanju, a da su naknadno prodate kao sekundarne sirovine. Ističu I da je sa spiska imovine “Feruma” nestao repromatertijal, poluproizvodi, kao I gotovi proizvodi, koji su bili na stanju u vreme prodaje Feruma, da je na svima bilo kataloških brojeva. Manjinski akcionari tvrde I da imaju izjave radnika koji su ostali u fabrici , na osnovu kojih znaju da je dosta alata I mašina prodato na crno na vašaru u Rumi.
Dragan Petrović i manjinski akcionari ističu da u proteklih šest godina nisu uspeli da dobiju odgovor iz Javnog tužilaštva na podnetu krivičnu prijavu I da zbog toga istrajavaju u naporima da dođu do istine o svim ovim navodima. Redakcija TV VA PLUS će pokušati da u narednom periodu dobije podatke o istinitosti tvrdnji manjinskih akcionara “Feruma”.

Podeli članak na društvene mreže