Samostalna izložba akademskog slikara Milomira Romanovića, profesora u penziji “Tuga” u prostoru Valjevske gimnazije je deo obeležavanja 150 godina postojanja Valjevske gimnazije.

Posetioci će moći da vide preko 60 Romanovićevih dela, rađenih poslednjih desetak godina, ali ponešto iz ranijeg perioda, da bi se, kako kaže autor, upotpunio koncept izložbe:

U suštini koncept izložbe je zamišljen kao neka vrsta putovanja. Na ulazu u Gimnaziju se nalazi mala lična karta koja me predstavlja uz autoportret. Nastavlja se unakrsno, slikarskom instalacijom “Gluva kuća”. U tom ambijentu je i delo sa pesimističnom dimenzijom. U centralnom delu su znakovi svetlosti, kao neko razrešenje te apokaliptične drame. Levo i desno su površine sa slikama koje se nazivaju “Praznik”, ima i crvenih i plavih polja. Završava se radovima u sito štampi, na kojima je predstavljen lik Hrista, kao moguća nada, kaže Romanović.

Romanović ističe i da ga je pri postavci dela provocirao sam ambijent koji je urađen po ugledu na austrijski secesionizam, dok njegovi radovi “imaju moderan znak”, da bi, kako kaže, na kraju ustanovio, da to jako dobro stoji jedno sa drugim. U toj postavci slike sugerišu “bojno polje” koje označava drugačiju vizuelnost. Istovremeno tu ima dosta i postmoderne sa kolažiranjem, asamblažima, dodacima na samom polju slike, instalacijama, ali je to ono što mi razumemo, kaže Romanović. Za njega lično, ta izložba ima poseban značaj:

Ova izložba je posvećena mojoj ćerki, koja nas je prerano napustila. Time se na neki način odužujem mom detetu. Sa druge strane, zaokružio sam to neko kružno putovanje kroz prostor do tog nekog limba, praznog neba, rekao je slikar.

Taj novi period bi trebalo da predstavlja novi prostor naše i svetske duhovnosti, smatra Milomir Romanović.

Podeli članak na društvene mreže