Od prošle godine sistem vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika zasniva se na kompetencijama. Cilj novog sistema, kako kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je da, pre svega, utiče na ispunjenje utvrđenih godišnjih planova rada državnih organa ali i na povećanje kvaliteta rada državnih službenika.

Jasni su i kriterijumi vrednovanja. Pored ispunjenja godišnjih ciljeva u njihovom radu, pratiće se i učestalost ispoljavanja poželjnih ponašanja.

Da li on izvršava zadatke u predviđenim rokovima, na koji način prikuplja i koristi informacije i kasnije ih prikazuje u svom radu, kako organizuje sopstveni rad i da li preuzima odgovornost za njega, da li je brz, efikasan i metodičan u radu, kakav odnos ima prema kolegama, kakav je odnos sa strankama i građanima u njegovom radu , kaže Ivana Savićević, pomoćnica ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zakon predviđa da službenici mogu da napreduju ukoliko najmanje dva puta uzastopno dobiju ocenu da su prevazišli očekivanja u svom radu, ili u periodu od 5 godina uzastopno budu ocenjeni da su ispunili očekivane rezultate. Međutim,kadrovima ne upravlja zakon, nego rukovodioci na svim nivoima, zbog čega su očekivanja od rukovodećeg kadra najveća, objašnjava pomoćnica ministra.

Ovakva vrsta karijernog napredovanja treba da omogući da najsposobniji i najstručniji državni službenici jednog dana dođu do najoodgovornijih poslova u državnoj upravi, odnosno, da budu prvi koji mogu da budu postavljeni na odgovornija radna mesta - na položaju, kao što su pomoćnici ministara, direktori ili zamenici direktora organa u sastavu ili rukovodioci.

Velika podrška pružena je i lokalnim samoupravama za razvoj sistema stručnog usavršavanja kroz principe Saveta Evrope za dobro upravljanje, a u okviru projekta koji zajednički finansiraju Evropska unija i Savet Evrope.

Jedan od efekata za koje se nadamo da će da uslede, nakon što se primene ovi opštinski paketi podrškeje taj da ljudi osete da su odgovori i reakcije uprave više prilagođeni datoj lokalnoj sredini, da osete da opštinske vlasti više slušaju šta su potrebe građana na terenu, ali i da se osete da opštinski službenici polako preuzimaju odgovornost, da se osećaju dovoljno osnaženim za samostalnije donošenje odluka i da ih donose brzo i pravovremeno, kako bi građani imali neophodnu uslugu , rekao je Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu.

Pored ocenjivanja učinka zaposlenih, važan segment njihovog napredovanja je i profesionalno usavršavanje koje je osnivanjem Nacionalne akademije za javnu upravu ušlo u novu fazu. Evropska unija je u okviru ukupne podrške reformi javne uprave u Srbiji podržala i rad Nacionalne akademije za javnu upravu kako bi doprinela uspostavljanju efikasnije i odgovornije javne uprave.

Podeli članak na društvene mreže