Nakon vremena posvećenog borbi protiv korona virusa, na red dolaze mnoge stvari koje će morati da se leče u vremenu posle korone.

Psiho-socijalni stresori nisu bili nikada prisutniji u svakodnevici svakog pojedinca, pa i struka i svako ponaosob mora biti spreman na ozbiljnu borbu za ozdravljenje i spašavanje onoga što je kovid ostavio kao posledicu na mentalno zdravlje. Mentalna prva pomoć, kreće od momenta prepoznavanja simptoma i što ranijeg javljanja stručnom licu. Načelnik Službe Psihijatrije Opšte bolnice Valjevo, dr Snežana Marjanović, u konstantnoj borbi sa društvenom stigmom, navodi da je porast broja obolelih i ljudi sa mentalnim poteškoćama zabeležen i pre pandemije. Poslednjih godinu i po dana specifičnost rada psihijatrijske službe se ogledao i u povećanom broju pacijenata koji su post kovid sindrom lečili ne samo kroz somatiku nego i posledice po mentalno zdravlje. Poštujući sve epidemiološke mere, Služba psihijatrije je radila bez prekida.

Ono što je negativna posledica koju mi sada imamo priliku da osjetimo je da veliki broj naših pacijenata nije bio u stanju da dođe do nas jer mi pokrivamo čitav Kolubarski okrug, a ljudi su bili i uplašeni ili nisu imali prevoz da dođu do nas. Onda nam se dešava da dolazi do pogoršanja koja su itekako vidljiva. Da li su prestali sa uzimanjem lekova, nedovoljne kontrole, su neki od izazova, tako da se sada vraćamo u starom ritmu sa blagim povećanjem pregleda i hospitalnog lečenja. Šta smo primetili u poslednjih više od godinu dana? Dosta mladog sveta koji dolazi da traži pomoć. Isto tako imamo puno ljudi nakon preležane korone koji nam se javljaju, koji imaju određene psihičke posledice, ne samo somatske, kaže dr Marjanović.

Prema njenim rečima, kod mlađih ljudi se beleži porast simptoma vezanih za depresiju.

Ljudi su izolovani, a čak istraživanja pokazuju da su najviše trpeli mladi ljudi koji nisu mogli da istrpe tu izolacuiju i neizvesnost. Stariji ljudi su se nekako čak lakše prilagodili. Na žalost ne ostaju svi aktivni, a uglavnom su naučili da sami žive i nekako su se lakše prilagodili datom momentu koji je bio izazovan za sve nas. Mlađim ljudima je to sve dosta teško palo. Kod njih imamo porast depersije, ili porast simptoma vezanih za depresiju a u sklopu nekih drugih somatskih bolesti. Opažamo kod mlade populacije ogromne anksioznosti i nezadovoljstva koje je data situacija nametnula, ističe dr Marjanović.

Preporuka stručnjaka je vraćanje zdravom načinu života.

Vratiti se laganoj fizičkoj aktivnosti, da li je to lagana šetnja, izlazak u prirodu. A ako ne možemo da se družimo u većem krugu ljudi, da onda budemo sa nekim ko nam je bezbedan, da li je to neko iz porodice ili neko od našeg društva, da izađemo da šetamo, tu su nam divni krajolici naši oko Valjeva. I još nešto, da prekinemo da gledamo vjesti i televiziju. Ne samo kod nas nego svuda u svjetu se savetuje, dat je čak pokazatelj da ljudi koji gledaju tri sata dnevno televiziju i informativne emisije dnevno, da u stvari su podložniji i depresiji i anksioznosti i drugim psihičkim poremećajima. To se prosto mora smanjiti, da se svede na neke informacije, a čak i potpuno izbjegavanje toga da bi u stvari pomogli našem mentalnom zdravlju, predlaže dr Snežana Marjanović, psihijatar.

Podeli članak na društvene mreže