U prolećnom i jesenjem perodu, ali i tokom vrelih letnjih dana poloprivrednici često pale žetvene ostatke i drugi otpad od poljoprivrednih kultura, kako bi ih uklonili sa njiva.

S obzirom da su u mnogim selima ostala staračka domaćinstva, ili nedovoljno radne snage za sve što treba obaviti na jednom poljoprivrednom gazdinstvu, smatra se da je to najbrži i najjednostavniji način uništavanja otpada i čišćenja njiva za buduću setvu. To čine i vlasnici manjih parcela i okućnica u gradovima, paleći ostatke iz svojih povrtnjaka Međutim, takav način odstranjivanja žetvenog otpada je najštetniji, jer se uništava zemljište koje je najveći resurs, a pri tom se utiče i na zatiranje životinskog i biljnog sveta koji treba očuvati, kazala je Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSSS Valjevo. Pored toga, na taj način se izazivaju i požari koji nanose ogromnu štetu, ne samo vlasniku jednog poljoprivrednog gazdinstva, već i okolini koju vatrena stihija zahvati. Da bi se to sprečilo, doneti su i brojni zakoni, kojima se reguliše i sankcionište takvo ponašanje. Jedan od njih je i Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim je zabranjeno spaljivanje žetvenih ostataka. Kazne su vrlo visoke, od 100.000 za fizička lica do 300.000 za pravna lica. Plaćaju se i troškovi izlaska vatrogasnih ekipa:

Otežavajuća okolnost za poljoprivrednike je i što Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije zabranjuje uklanjanje žetvenih ostataka na ovaj način. Ukoliko se ustanovi da je to činjeno, gazdinstvo odlazi u pasivan status na dve godine, što onemogućava i subvencije i podsticaje nadležnog Ministrastva. Inspektori su ovih dana na terenu, ali i tehnologija je već na tom nivou da na ortofoto snimcima može da se ustanovi na kojim parcelama je to činjeno, rekla je Svetlana Jerinić.

Neki poljoprivrednici smatraju da je spaljivanje korisno za zemljište, a to je velika zabluda ističe savetodavac PSSS Valjevo. Ono može da dovede do trajne degradacije zemljišta koje je živ organizam. Bolje je taj otpad koristiti za prehranjivanje stoke, ili jednostavno njegovim zaoravanjem, zemljište obogatiti. To treba učiniti do dve nedelje posle setve. Taj otpad u tom slučaju je najbolje kombinovati sa ureom, čime se oplenjuje sastav tla. Srećom sve je više onih koji vode računa o tome i traže stručne savete kako da reše problem uklanjanja žetvenog otpada sa njiva. Svetlana Jerinić savetuje one koji u gradovima imaju manje parcele sa povrtnjacima, da otpad iz njih koriste za pravljenje komposta kojim se može obogatiti zemljište za kasniju obradu. Ipak, podseća i da se kompost ne sme koristi bez razređivanja nekim sredstvom, jer je prejak za biljne kulture. Ona je apelovala na sve poljoprivrednike, ali i vlasnike dvorišta i povrtnjaka, da ne pale biljni otpad, jer su štete velike, ali kazne koje se u tom slučaju moraju platiti.

Podeli članak na društvene mreže