Dobar kvalitet, prihvatljiva otkupna cena. Tom rečenicom mogla bi ukratko da se opiše ovogodišnja kampanja berbe i otkupa malina koje je već počela i njenim proizvodjačima obećava solidnu zaradu.

Problem je samo to što su prosečni prinosi ovog voća koje se u našem kraju gaji na oko 1200 hektara, tek 4 tone po hektaru, više nego duplo manji u odnosu na ariljsko i ivanjičko malinogorje. Razloge za to treba tražiti najpre u nedovoljnoj primeni svih agrotehničkih mera, koje nisu jeftine, ali donose visok rod. Baš zbog niskih cena i nesigurnog tržišta, prethodnih godina kada pojedinci svoje proizvode nisu hteli ni da predaju otkupljuivačima, već su ih iz protesta prosipali, voćari nisu ni bili spremni na veća ulaganja, zbog čega je trpela i svaka naredna sezona berbe malina.

Ove godine hladnjače su prazne i primiće svaki gram malina u Srbiji, a cena od sadašnjih 200 dinara za konvencionalnu proizvoidnju i 230 za maline gajene u tzv. kontrolisanim uslovima, mogla bi da zadovolji malinare kada bi imali veće prinose pogotovo što je u Čileu i Poljskoj, našim glavnim konkurentima, malina značajno podbacila. Ovako i dukatima da se plaća, na 4 tone proizvedenog „crvenog zlata“ po hektaru, računice nema. Problem će biti i već sad je, što berača nema pa makar ih plaćali već pomenutim dukatima. Možda je svetla tačka to što je ove godine tržište koliko toliko uredjenije nego prethodnih i da se već sada prognozira da će proizvodjači za malinu, tokom kampanje koja je tek počela, dobijati i više novca, pod uslovom da u narednom periodu ne bude obilnih padavina i da vreme bude stabilno. Ukoliko se to dogodi, biće još para ali ne i dobre kalkulacije, jer količine uz kvalitet diktiraju profit.

Podeli članak na društvene mreže