Bela kuga je sve ozbiljniji problem sa kojim se Srbija suočava, svakodnevno čujemo poruke političara da se mora ulagati u porodicu, njen integritet, dati podrška za treće dete a onda sve to padne u vodu kada siromaštvo zakuca na vrata kao porodici Milovanović, starosedeocima iz Gornjih Leskovica.

Boban i Nataša su izrodili četvoro dece, tri ćerke i sina. Otac je scakodnevno išao u nadnicu da prehrani decu jer neveliko imanje i kamenita zemlja nisu previše izdašni, dok je majka brinula o deci i domaćinstvu. Ipak sve to je bilo nedovoljno i 17.februara 2017. Centar za socijalni rad im je oduzeo decu koja su smeštena u hraniteljske porodice daleko od svoje kuce u selu Trnovča opština Miloševac.

Svoju decu nismo videli 15 meseci, čujemo ih nedeljom i to samo 20 minuta koliko nam je odredio Centar za socijalni rad. Sada je to vreme nešto duze ali je nedovoljno jer nam je jako teško što smo radvojeni od najmilijih. Za sada nemamo uslove da svoju decu vratimo ali tu su dobri ljudi koji nam pomažu da napravimo kuću kako bi imali uslove za to. Meni nedostaje zaposlenje jer jedan od uslova da nam vrate decu je redovan izvor prihoda, snalazim se u građevini i radim kao nadničar u poljoprivredi, kaže Boban Milovanovoć otac četvoro maloletne dece koja su mu oduzeta.

Da tuga bude još veća deca nisu zajedno u jednoj hraniteljskoj porodici već u dve i retko se viđaju. Majka Nataša teško je podnela činjenicu da joj je svih četvoro dece oduzeto, da ne može da im pruži majčinsku toplinu i ljubav da o njima brine kada su bolesni i raduje se njihovoj radosti, da okupi svoju decu oko sebe i pouči ih bratskoj i sestrinskoj ljubavi jer njihova porodica je razbijena zbog siromaštva.

Ja bih volela da se kuća što pre završi i da mi se deca vrate, to mi je najveca želja. Za ove četiri godine videla sam ih nekoliko puta, mnogo mi nedostaju i kada god se čujemo pitaju kada ćemo doći kući, kaže majka Nataša sa suzama u očima.

U Bobanovom domacinstvu sada nema krupne stoke jer kako kaže nema čime ni da je hrani, Gornje Leskovice sa uvalinama i strmim padinama jedino su pogodne za ovčarstvo tako da bi darivanje nekoliko ovaca od strane dobrih ljudi bio zahvalan izvor prihoda porodici sa 4 dece.

Celu priču koju je pokrenuo vlasnik Internacional Špeda, podržao je Nikola Tomić, humanista koji je akcijama „Vozi bicikl, produzi zivot“ do sada pomogao velikom broju bolesne dece, a ovaj put kako kaže nešto je drugačija akcija, nisu potrebne pare već da se jave majstori zanatskih radova i ljudi koji imaju pokućstvo, nameštaj i belu tehniku koje je u pristojnom stanju. Za sada su obezbeđeni kuhinjski elementi, dok je sva oprema za kuhinju potrebna, cesme, bojler, šporet, frižider i zamrzivač.

Nije teško biti human, jer u ovoj situaciji dovoljno je da damo ono što nam ne treba ili bar svojim radom i umećem pomognemo oko zanatskih radova otvorenog srca i bez nadoknade kako bi tri sestre i brat ponovo bili zajedno jedni sa drugima i sa svojim roditeljima, da im bar preostalo detinjstvo bude ispunjeno srećom i ljubavlju u krugu porodice kao najveceg blaga svakog pojedinca i društva u celini.

Podeli članak na društvene mreže