Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar, danas obeležavaju Badnji dan. Po tradiciji, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić u kuću se unosi i pali badnjak, peče se pečenica za naredni dan, okuplja se za posnom trpezom, u hramovima se služe liturgije.

Badnjak je simbol onog drveta, koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Njegovo loženje je glavni deo ovog praznika, ali će badnjak od zore, do sumraka, ostati prislonjen uz kuću, i tek potom biti unet, uz posipanje žitom.

Posle badnjaka, u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, ispod i oko stola za ručavanje. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera stavlja razne slatkiše, voće, sitne poklone i igračkice koje deca traže i usput pijuču kao pilići.
U Hramu Vaskrsenja Hristovog, Hramu Presvete Bogorodice, Hramu Svetih besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana od 17.00, a u Hramu Svetog velikomučenika Georgija od 16.00 biće večernje bogosluženje, a potom će u svim hramovima biti paljeni badnjaci.

U Hramu Vaskrsenja Hristovog Božićno jutrenje je u 23.30, druga Sveta liturgija od 5.00, a treća od 8.00 u Hramu Svetog Nektarija Eginskog.

U Hramu Pokrova Presvete Bogorodice jutrenje je od 23.30, druga Sveta liturgija od 9.00, a praznično bdenije od 17.00.

Podeli članak na društvene mreže