U prošlosti se pristupalo različitim običajima i obrednim radnjma, kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi i njihova imovina, očuvao stočni fond, povećala plodnost njiva i rodnost voća. Jedan od takvih običaja koji se u našim krajevima održao do danas, jeste proslava Petrovdana.

Lilanjem se najavljuje Petrovdan, praznik posvećen apostolima Petru i Pavlu. Ovom običaju najviše se raduju najmlađi.

Lila je mlada kora, koja se skida sa stabala trešnje, višnje ili breze, suši i niže na sirov štap. U sredinama gde nema ovog drveća, lile su se pravile od starih pocepanih gumenih opanaka ili nekog drugog materijala. Nekoliko nedelja pre Petrovdana, pazljivo se guli kora, jer veća površina oguljenog stabla može biti razlog sušenju voćke. Sveže oguljena kora pažljivo se slaže u odredjenom formatu, na koju se najčešće, položi teži kamen, kako bi se ona ispeglala, a potom se, na pogodnom mestu, zaštićenom od kiše, suši. Uoči Petrovdana, seku se štapovi od leske ili vrbe, zasecaju na debljem kraju i u taj zasek ubacuje osušena lila, prethodno uvezana žicom uz komad tanke daščice.

Po završetku lilanja, štapovi se bacaju u povrtnjak, a sutradan se, u skladu sa verovanjem, zabadaju u zemlju, gde ostaju do kraja leta. Kako je vatra sinonim plodnosti, veruje se da će tako izgorele lile doneti dobar rod, štititi useve od grada, suše i insekata, da će sačuvati porod i imovinu, oterati zle duhove i zle misli i sve loše emocije i da će spaliti sve bolesti.

Ovaj običaj je karakterističan za oblasti oko Šapca, Loznice, Valjeva, Sjenice, Nove Varoši i Ivanjice.

Valjevci se spremaju da i ove godine obeleže tradicionalno paljenje lila, pa je prodavaca bilo i na pijaci, ali i na ulicama. Lile su se prodavale po ceni od oko 100 dinara.

Pri paljenju lila naravno treba voditi računa da se ne pale tamo gde postoji opasnost od požara i da se ne koriste automobilske gume, jer zagađuju životnu okolinu.

 

Podeli članak na društvene mreže