Udruženje slepih i slabovidih Grada Valjeva radi slabijim intenzitetom zbog epidemiološke situacije. Prema rečima predsednika Milana Đurića, prilagođavaju se okolnostima koje nameće pandemija.

I uprkos aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, uspevali su da funkcionišu. Đurić naglašava da udruženje ne bi moglo tako kvalitetno da funkcioniše bez podrške grada i brojnih humanih ljudi i organizacija. Članovima je, kaže, od početka epidemije psihosocijalna pomoć udruženja dosta značila.

Podelili smo članove. Neki zbog ozbiljnosti svog zdravstvenog stanja ne dolaze. Sa njima sarađujemo kroz komunikaciju putem telefona i interneta, čemu je mnogo pomogla prošlogodišnja škola računara. Nažalost, pored ove fizičke distance, među ljudima se javlja i socijalna, koju mi našim radom, zalaganjem i aktivnostima nastojimo da prebrodimo, kaže predsednik Udruženja slepih i slabovidih Grada Valjeva Milan Đurić.

Psihosocijalne radionice se organizuju svakog utorka u prostorijama udruženja i deo su projekta „Korak ka socijalnom preduzetništvu“, koji je podržan na konkursu grada Valjeva. Kako raspolažu skromnim prostorom, okupljaju se u manjim grupama, naravno uz preduzete mere prevencije. Radionice vode dipl. psiholog i psihološki savetnik Kaja Jovanović i dipl. soc. radnik Tijana Isidorović.

Psihološke radionice se odnose na ono što je sveukupni sadržaj života. Pričamo o emocijama, interesovanjima, nekim ličnim problemima. Raspoloživi smo uvek da ih čujemo, da razgovaramo sa njima na te teme i da potpomognemo razrešenja nekih njihovih dilema, pojašnjava Kaja Jovanović.

Ono sa čim se oni svakodnevno susreću jeste problem izolacije u celom našem društvenom sistemu. Kako Jovanovićeva kaže, tu je i nedovoljna komunikacija sa okruženjem, koja je otežana i fizičkim preprekama, ali i jednom zatvorenošću sredine prema njihovom uključivanju u širu društvenu zajednicu.

Ovo je mogućnost da mi te stvari pomognemo, u smislu da mogu da se otvore, da traže i uspostave komunikaciju, naročito u ovo vreme informatičke ere. Jedan član udruženja je informatički vrlo pismen i ostalima dosta pomaže, obučava ih. Ono što je za psihološke radionice bitno je da smo posle 15 meseci rada postigli dobar nivo otvorenosti i iskrenosti svih članova udruženja. Sada smo otvorena grupa, gde oni jedni pred drugima mogu da iznesu svoje probleme, da pričaju o svemu što žele i da nemaju ustezanje i uzdržavanje pred drugima. To je način i da postignemo edukativni deo, dodaje ona.

Đurić kaže da imaju dosta ideja koje bi trebalo da se realizuju, aktivni su i trude se da članvima pruže nove sadržaje. Cilj je da se projekat „Korak ka socijalnom preduzetništvu“ pretvori u socijalno preduzetništvo, da se unapredi i proširi na veoma viši nivo.

Podeli članak na društvene mreže