U Ulici Braće Nedića u naselju Brđani, u dve poprečne ulice koje su duge nešto više od 200 metara ima dosta mladih, dece skoro 20. Nedostaje im samo asfalt, koji je izgleda postao luksuz u 21. veku.

Meštani koji tu žive više od tri decenije kažu da od kada su se doselili u ovaj kraj, sem njihovog angažovanja i onoga što su sami uspeli da poprave, ništa nije urađeno. Automobile ostavljaju pored glavne ulice, jer je prilaz kućama skoro nemoguć.

Ovde živim više od 30 godina. Bilo je obećanja, obično pred izbore, ali još uvek ništa nije odrađeno. U 21. veku imamo ovakvu ulicu. Nadam se da će neko nešto preduzeti. Ima puno dece, puno mladih ljudi, ali i starijih. Smatram da je već red da se urade i ova i susedna ulica. Ulica je uska, nemamo mogućnost da automobilima uđemo u dvorišta. Problem se vidi naročito posle ovako velikih kiša, sve od vrha ulice ulazi ljudima u dvorišta. Nešto smo pokušavali sami da prespemo, da popravimo. Drugih problema nemamo. Kanalizacija je odrađena, ulična rasveta, voda, priča Budimir Nikolić.

U susednoj poprečnoj ulici koja je duga 112 metara, ima trinaestoro dece. Njima je pored asfaltiranog puta problem i kanalizacija, koja je, kažu trebala da bude urađena, ali ipak nije.

U ovoj ulici sam 45 godina i niko nije došao ni da pita. Zvali su pred izbore da pitaju hoćemo li glasati za Vučića. Rekla sam da smo za onog ko bude uradio ulicu. Zaista je grozno. Sada je nasuto, a u ponedeljak ni pešice nije moglo da se prođe. Otišla sam u penziju pre devet godina. Samodoprinos sam davala i za Crnu Goru i za Makedoniju, za sve puteve, a da se niko nije našalio da ovde nešto uradi. Da ne mogu međuljudske odnose da reše. Kakvi su to imovinsko – pravni odnosi koji ne mogu da se reše 50 godina? To su samo priče za malu decu. Zaista bi ovo trebalo da se reši, ako treba i mi ćemo da učestvujemo. Nama kanalizacija ide preko placeva. Sramota za našu opštinu. Žao mi je samo što ću kada umrem, ovakvom ulicom otići, kaže Desanka Ranković Knežević.

Podeli članak na društvene mreže